Svetosavski bal u Nišu
Nedavno je završen i osmi Svetosavski bal u Nišu. Ovog puta u organizaciji grada Niša, a uz nesebičnu podršku Studentskog kulturnog centra. Kao i svih prethodnih godina, bal je zamišljen kao dobrotvoran. Organizatori su se ove godine odlučili da potpomognu NURDOR, a mnogobrojne zvanice još jednom su se uverile da je balu mesto upravo u carskom Nišu.
Nama ostaje da se u ovom blogu kratko prošetamo kroz bogatu balsku istoriju naše zemlje, da se osvrnemo na to kako je nekada bilo, ali i da se zapitamo, može li opet biti tako, ako ne i bolje?
Balovi u Srbiji – nastanak
U vreme kneza Miloša Obrenovića, četrdesetih godina IXX veka, Srbija postaje zemlja balova. Otkud ovako svečano i, može se reći, dešavanje koje se i dan danas dovodi u vezu sa elitom, u Srbiji, okrenutoj narodnom kolu i tada pod velikim uticajem orijenta?
Odgovor leži u želji kneza Miloša da Srbija stečenu autonomiju krene potvrđivati odvajanjem od Istoka. Zato se prvi bal održava već 1834. Kragujevac je imao čast da u zgradi Narodnog suda dočeka zvanice. Tri godine kasnije Beograd postaje domaćin balova na državnom nivou i na njemu su se, osim domaćih, našle i strane ugledne zvanice.
Niš pleše
Balovi su održavani i u Nišu. Nešto skromniji, ali u potpunosti poštujući utvrđeni protokol. Jer, da, balovi su imali svoju formu i neka nepisana pravila. Pre svega, igrale su se određene igre, komuniciralo se da odgovarajući način, a i toalete nisu mogle biti kojekakve.
Svetosavski bal
Kada danas u Nišu pomenete Svetosavski bal, mnoge će Nišlije pomisliti na godišnji zimski bal uoči Savindana, kojim slavimo dobročinstvo i plemenitost. Ipak, taj, naš, savremeni bal, rođen je po ugledu na čuvene bečke balove. Tačnije, Svetosavski bečki bal, prvi put održan davne 1846. godine.
Iako bečki, bal je bio organizovan od strane kneza Miloša Obrenovića, a za tu priliku Johan Štraus mlađi kompomovao je “Srpski kadril” kojim je bal otvoren. Među posetiocima bili su i Vuk Karadžić, Njegoš i drugi. U Srbiju, Svetosavski bal dolazi dvadesetak godina kasnije, 1860. Mihajlo i Julija Obrenović pokrovitelji su tog bala, koji po prvi put, pa sve do današnjih dana počinje kolom.
Pogledajte kako izgleda kolo kralja Milana:
Kako je izgledao jedan bal?
Balovi, odnosno, dvorske zabave, tokom vremena, menjale su svoj izgled, odražavajući duh vremena kome pripadaju. Tako da današnji Svetosavski bal koji se održava u Nišu, formom ne podseća mnogo na one od pre više od jednog veka.
Zabave su počinjale, kako svedoče pisani dokumenti, negde oko deset časova uveče, i trajale su duboko u noć. Za njih su važila posebna pravila, kako za dame, tako i za gospodu. Pre svega, oblačenje (dress code). Gospođice su morale da odenu pristojnu toaletu, sa šlepom ili bez, pokrivenih ramena. Za mladiće su bili rezervisani frakovi, a oficiri su nosili paradne uniforme.
Takođe, trebalo je poštovati pravila samog bala. Prilikom ulaska, svaka bi dama dobijala knjižicu u koju bi upisivala imena plesnih partnera. Bilo je jako važno ne dozvoliti nijednoj devojci da ostane bez svog para, tako da su u pripravnosti uvek bili i rezervni igrači.
Bal je trajao onoliko koliko bi, recimo u vreme Obrenovića, kneževski par ostao. Smatralo se nepristojnim da se posle kneza na balu zadržavate, te bi se ubrzo nakon odlaska kneževog kući bal i završavao. Kasnije, u doba kraljevine, bal biva otvoren Kraljevim kolom, nakon čega sledi negde oko tridesetak igara, među kojima često valcer i polka, kako je to moda nalagala. Potom se, odlukom kraljice Natalije broj igara smanjuje na jedanaest, sa pauzom posle osmog plesa.
Dobročini balovi
Nisu balovi bili mesto samo pukog hedonizma na kome bi gospoda pila pića i ćaskala o politici. Bili su mnogo više. Zahvaljujući jednom balu, 1865. godine, sagrađena je Varoška bolnica. Naime, sa širenjem Beograda i dolaskom trgovaca, rodila se i ideja da se organizuju dobrotvorni balovi (kakav je i danas niški Svetosavski bal).
Knjeginja Julija i Odbor beogradskih žena organizuje lutriju i bal i zabava biva jako uspešna. Skupljeno je više od 1667 dukata.
Balovi u Kraljevini Srbiji
Milan i Natalija Obrenović nastavljaju, ali i unapređuju tradiciju balova u Srbiji. Na njih polako prodire uticaj zapada. Nameštaj, posluženje, toalete, sve podseća na Beč, Pariz, Peštu.
Koliko su balovi zaista bili značajni svedoči i činjenica da je kralj Milan sagradio čitav dvor sa balskom dvoranom, današnji Stari dvor.
Gde je balski Niš danas?
Svetosavski bal u Nišu zamišljen je kao podsećanje na otmena i važna vremena. Rađa se kao ideja Ivana Redija, protomajstora i arhitekte, graditelja mosta Niš-Grac, koji je želeo da ustanovi bal po ugledu na Beč, sa notom dobročinstva, nesebičnosti i plemenitosti. Čini se da je u tome uspeo.
I na ovom balu, niškom, postoje pravila oblačenja koje se zvanice trude da ispoštuju. Doduše, nema knjižica za upisivanje plesnih partnera, ali je muzika za otvaranje i uvod u bal identična.
Bal se održava u nešto modernijem ambijentu, ali je čar ista. Učiniti dobro delo, a usput prošetati novu haljinu, razmeniti kakav trač i plesati, plesati, plesati.
