Nova godina u Nišu – kako se slavilo?
Nova godina prvi put je obeležena pre 4.000 godina u Vavilonu, dok je kod Evropljana slavljenje Nove godine i ispraćanje stare nešto novijeg datuma. Danas se ona dočekuje uz vatromete, lampione, prskalice i ludilo širom sveta, a kako je to izgledalo nekada u Nišu?
Da li sada možete i da zamislite proslavu Nove godine u carskom gradu bez obeležavanja na glavnom trgu, u skupim kafanama ili precenjenim proslavama? Nekada su stvari, ipak, bile malo drugačije. Oni nostalgični reći će, nekada su stvari, ipak bile malo bolje.
Kako su Novu godinu obeležavali mladi?
Šezdesetih i sedamdesetih godina u posleratnom Nišu srednjoškolci i student nisu imali toliko novca da bi se okupljali po kafanama, Novu godinu bi najčešće čekali kod prijatelja, u takozvanoj kućnoj varijanti. Naravno, pre samog dočeka, čitavo bi se društvo sastajalo kako bi zajedno išlo u nabavku, a na meniju se, ljubaznošću majki, tetki i baka, našla i po koja punjena suva paprika, pita, ili čvarci.
Ipak, mesecima ranije, pravili bi se planovi oko toalete. Devojke su prelistavale bazar ili zalutale evropske modne magazine, smišljale odevne kobinacije i neretko ih i same sašivale. Momci takođe. Krojači su u vreme praznika imali pune ruke posla ne bi li udovoljili raznim zahtevima tadašnje omladine. Sve se to plaćalo, uglavnom od ušteđenog džeparca.
Što se muzike tiče, slušale su se ploče. Strani rok, Bitlsi, Stounsi, u originalnim izdanjima je bio na repertoaru onih koji su imali sreće da dobiju neki poklon iz inostranstva. Slušali su se domaći autori, Rubinsi i Daltoni, a vrlo retko narodna muzika. Inače u to doba gradskog Niša, narodna muzika je bila strogo rezervisana za kafane. Gotovo da niste mogli da je čujete u nekom porodičnom domu.
Priča se, u veče Nove godine održavala se i po koja igranka kod čuvenog Margera. Na mestu gde se danas nalaze lokali postojao je prostor za igranke. Bilo je, naravno, i onih koji su ostajali u krugu porodice ili odlazili van grada. A, kako su to slavile porodice?
U krugu porodice
Ako je verovati rečima starijih, očevi su umeli i češće ići u nabavku dok su majke zgotovljavale novogoodišnju trpezu. Na njoj svega što bi se tu našlo i za kučnu slavu, dakle, samo najboljeg. Novogodišnje veče u porodici se nije moglo zamisliti bez rakije ili vina, mesa, ali i muzike.
Kafane u Nišu
Muzika je bila i jedan od najvećih razloga zbog koga su se pojedini, kažu oni bolje stojeći, odlučivali za kafane. Tada najpoznatije kafane u gradu bile su Kalča (na mestu današnjeg tržnog centra Kalča), Amerikanac, Galija, Stara Srbija, Vardar.
Naravno, o hrani bi bilo suvišno govoriti, budući da niške kafane i danas važe za najbolje kafane u zemlji. Neizostavni su bili grejana rakija i tek pristigli kiseli kupus, domaće suvo meso i pihtije.
Slavilo se do zore uz narodnu muziku, ali i šlagere koji su u to vreme opsedali celu zemlju. U Hotelu Park čekala je praznična lutrija, dok su pojedini odlazili i u pozorište. U dane praznika na repertoaru bi se uvek našla kakva predstava po knjizi Stevana Sremca, Zona Zamfirova ili Ivkova slava.
Nova godina nakon Nove godine
Ne treba zaboraviti da se Pravoslavna, poznatija kao srpska Nova godina obeležavala i davnih dana. Tako da se, praktično, doček svetske Nove godine u gradu nastavljao sve do sredine januara. Ljudi bi čestitali srdačno jedni drugima, uvek sa verom da ono najbolje tek dolazi.
Ako se osvrnemo na protekle godine, čini se da se u Niš postepeno vraća trend nekadašnjih dana. Kao da mladi polako postaju umorni od besmislenih zabava i uzaludnog trošenja para. Sve češće odlučuju se za doček kod nekog od prijatelja, putovanje van grada, a mnogi podržavaju ideju o tome da novac koji grad troši na koncert na Trgu treba usmeriti na neke plemenitije ciljeve.
