Moje omiljeno mesto u Nišu – Čair
Otkrijte zašto je najlakša stvar na svetu voleti niški park Čair. Zašto se zove baš tako, koga možete videti u njemu, zašto ga morate čuvati i zašto je moje omiljeno mesto u Nišu.
Istorija parka Čair počinje negde između dva svetska rata. Tada se rađa park koji se od toga dana dosta promenio. Menjale su se vlasti, menjale istorije, nanizale godine, menjao se izgled samog parka, ali je jedna stvar ostala ista. Ljudi i to šta on predstavlja za grad Niš.
Turci su bili ti koji su, praktično, kumovali nazivu Čaira, nazvavši ga tako još u davna vremena. Čair na turskom jeziku znači livada. Danas, iako daleko od obične livade, Čair jeste simbol nesputane igre dece i bezbrižnija strana naših života.
Leti je Čair jedan od glavnih punktova kulturnih dešavanja. Prostor pod otvorenim nebom i najobičniji koncert čini magičnijim. Preko cele godine predstavlja omiljeno mesto za vežbače koji u parku imaju svoj tradicionalni deo sa “šipkicama”, a čim negde u martu čuješ dečju graju u Čairu, znaš – proleće je stiglo.
Čini se, nekako se lakše i lepše diše na ovom mestu. A, kako i ne bi. Ceo okružen stablima jablanova, topola i ponekog platana, Čair jesu pluća našeg grada. I u svoj zagrljaj primaju svakoga.
Čair će zagrliti pesnike, slikare i mlade fotografe koji e njemu traže inspiraciju.
Praviće društvo ranoraniocima kojima nije teško trčati po stazi dok grad još uvek spava.
Čair će šetati zajedno sa onima koji izvode u jurcanje svoje slatke kerove.
Posmatraće one iskusnije kako igraju šah ili domine.
I iza svojih krošanja sakrivati one nepto stidljivije, koji razmenjuju poljupce.
Kasno u noć u njemu ćete često sresti vredne sportiste, atletičare, vaterpoliste, fudbalere, plivače.
Sve će njih Čair zagrliti i sačuvati od zaborava. Čuva sećanje na sve dečake koje su očevi vodili na utakmice velikog Radničkog. Neće dati da se zaboravi i jedna devojčica koja je čak tri kruga klizala bez da se saplete i padne. Niti će zaobići tinejdžere koji se i dalje noću ljuljaju na dečjim ljuljaškama.
Zašto volim Čair?
Čair je verovatno jedno od retkih mesta u ovom gradu gde je u glavi tiho i kada je najveća buka. Bezbrižna igra dece u pesku, šarenilo po betonu od silnih kreda i graja ko će koju boju uzeti, muzika koja često dopire iz Dečjeg kulturnog centra, ništa ne smeta u Čairu.
Sedneš na klupu. Izvadiš knjigu. Neka te i svaki čas omete čupav pas. Neka te svaki čas tresne lopta u glavu. Neka se svaki čas pojavi mališan da ti postavi hiljadu jedno pitanje. Neka. To je Čair.
Priča o čuvenoj čairskoj česmi koja i nije tako čairska. To je Čair.
Čair je kada te mama i tata izvedu baš tamo da prohodaš.
Baš tamo da prvi put probaš bicikl bez pomoćnih točkova.
Baš tamo da se sankaš i grudvaš.
Baš tamo da voziš rolere.
Čair je akda ideš baš tamo na prvi sastanak.
Na drugi poljubac.
Na hiljaditi zagrljaj.
Na izlet.
Na sećanje na gimnazijske dane i Ćiru.
Čair je ono na čiji se pomen nasmeši brk naših baka i deka, mama i tata, stričeva i tetki. Čini se, pola bi sata mogli da pričaju o svemu što je Čair. Na primer o tome kako su nekada ljudi vikendom odlazili na kampovanje u čair. Tamo ne nalazila jedna velika bara, a to je nekada valjda bilo dovoljno da bi kampovao.
Čair je lepota u smiraj dana.
Kada lagano, nogu pred nogu u njega namile oni najstariji i najmudriji. Idu polako. Pričaju o svemu šte je bilo i o svemu što sada nije. Pričaju u ime onih koji su bili i koji će tek doći.
Čair je naš – ne zaboravi!
Čair moramo čuvati. Maziti. Negovati. Slušati. Čair moramo voleti bar onoliko koliko on voli nas.
Ako ideš na izlet, počisti za sobom.
Ako sediš na klupi, ne zaboravljaj na njoj đubre.
Ako je u blizini kanta, strpi se i odnesi otpatke do nje.
Ako ideš u Čair, sigurno ćeš se u njega i vratiti.
Budi prema njemu fin i lepo se ponašaj. Jer je Čair tvoj, i moj. Čair je naš. I kako je njemu, tako će i nama biti.
